Isečak iz knjige OSTVARI SVOJ CILJ (Izdavač „Laguna“)
Svi problemi, pa i bolesti, samo su poštari koji nam nose poruku da se menjamo. Što je problem veći, utoliko je neophodnija veća promena da bismo se iscelili. Ponekad za nju imamo snage, a ponekad nam je potrebno ono čuveno »zašto« da bismo je u sebi pronašli. Minina bolest je u toj meri uzela maha da je iziskivala krupne i korenite promene i u njenom telu i u njenom životu. Zato je, pored postupanja po savetima lekara i stručnjaka za prirodnu medicinu, Mina svoj život podelila na segmente i u okviru svakog postavila jedan cilj za koji je vredelo boriti se. A onda je krenula u njihovo ostvarivanje. Za relativno kratko vreme u Mininom životu nije ostao nijedan segment koji nije pretrpeo generalno spremanje. Sa svakim ostvarenim ciljem, Minina volja za životom je rasla,da bi na kraju nadjačala bolest i vratila njeno telo – ali i dušu – u zdravo stanje. Ova mlada zdrava žena puna životne radosti nikada ne bi povratila svoje fizičko zdravlje da nije bilo ciljeva čije je ostvarenje njen život ponovo učinilo vrednim življenja.
Kao što vidimo na Mininom primeru, ciljevi su posebno važni kada padnemo, jer nam daju razlog da ustanemo i nastavimo dalje. Hajde da opet za trenutak uronimo u svet mašte kako bismo zamislili dva različita scenarija.
Prvi scenario: Jutro je, idemo do obližnje prodavnice da kupimo doručak. Usput razmišljamo o tome kako ide leto i da bi valjalo smršati. Kako smo već napolju, odlučujemo da odložimo kupovinu doručka i da malčice trčkaramo oko bloka, ne bismo li skinuli koji gram i time smanjili osećaj griže savesti zbog bureka koji nas strpljivo čeka u toploj tepsiji obližnje pekare. Ali, desi nam se nezgoda. Onako pospani, ne vidimo prepreku na putu, padamo i oderemo kolena. Da li ćemo tada samo otresti prašinu sa sebe i nastaviti da trčkaramo naokolo ili ćemo odustati od borbe protiv kalorija i otići pravo u pekaru da se utešimo kojim ukusnim zalogajem?
Drugi scenario: Predstavljamo svoju zemlju na Olimpijskim igrama. Trka na sto metara počinje. Potpuno smo fokusirani na svaki svoj pokret, disanje, druge trkače… i, naravno – na cilj. Ulažemo svu svoju snagu da bismo ubrzali korak… izbijamo na čelo kolone… Još malo pa smo na cilju. U trenutku kada nas već preplavljuje osećaj ushićenosti zbog predstojeće pobede, saplićemo se i padamo. U deliću sekunde registrujemo svoje odrane dlanove i kolena koja krvare. Šta radimo? Da li ustajemo i, ne obraćajući pažnju na bol, nastavljamo da trčimo najbrže što možemo? Ili odustajemo? Suvišno je tražiti odgovor, nekako nam se svima podrazumeva. Zašto? Zato što imamo pred sobom jasan i truda vredan cilj.
Sada kada sve ovo znate, ako želite da unesete više entuzijazma u svoj život, nije na odmet da zapišete poneki svoj cilj, čisto radi zagrevanja pre zvaničnog zauzimanja mesta na startnoj liniji koja vas čeka u trećem poglavlju. Za početak, upitajte se gde želite da budete za mesec dana, godinu, deset godina… ? Ovi unutrašnji vodiči biće vam od velike pomoći da nastavite dalje čak i ako usput izgubite koju bitku… jer šta je izgubljena bitka spram konačne pobede?
