ZAŠTO NE VERUJETE U LJUBAV?

Već vidim neke kako, dok čitaju ovaj naslov, podižu obrve i odmahuju glavom uz komentar: „Glupo pitanje.“ Kao da se odgovor sam po sebi podrazumeva. Mora se priznati, na neki način su u pravu. U vreme kada su brodolomi masovna pojava, potrebno je poprilično hrabrosti za otiskivanje u ljubavne vode. Mnogo je lakše ne verovati nego verovati u srećnu plovidbu. Ipak, hajde da dodamo ovoj priči koje zrnce vere u „hepiend“. A da bismo povećali ovu mogućnost, nije na odmet da znamo koje su najčešće rupe zbog kojih naši brodovi tonu.

Rupe koje nas navode da ne verujemo u ljubav

Rupa br. 1 – „KUD KOJI, MILI MOJI“

Neke dame u zrelijim godinama pomalo prekorno će reći: „U moje vreme nije bilo tako.“ I nije. U njihovo vreme, za mnoge parove uopšte nije postojala opcija rastanka. Ne preispitujući jednom izgovoreno sudbonosno „da“, ovi „ljubavni oldtajmeri“ su živeli kako su umeli i znali, sve dok ih smrt ne rastavi. Nekima od njih ovakav stav je sačuvao bračnu sreću.  Drugima je zauvek „overio“ nesreću.

Danas smo otišle u drugu krajnost. Sve češće u ženskim razgovorima, umesto nežno izgovorenih muških imena, čujemo reči poput „kompenzacija“, „upravni odbor“ i druge „romantične“ termine. Zapljusnute građanskim i seksualnim slobodama sa svih strana, kao da smo prestale da se trudimo. Pred prvom većom burom napuštamo   brod i već se osvrćemo u potrazi za novim. Nekima se u ovim burnim vremenima na kraju i posreći. A druge se suviše „zaigraju“ pa dočekaju starost kao večite tinejdžerke čije su priče o ljubavnim uspesima uvek u prošlom vremenu.

I šta sada da radimo? Za početak, kako bi bilo da zaista odlučimo da učinimo sve što možemo da naša veza uspe? Da budemo sto posto posvećene! Da svoj brod redovno čistimo i ne dozvoljavamo da se na njemu nagomilaju neizgovorene reči i neispoljena osećanja. Da iskrenim razgovorom, poštovanjem i razumevanjem blagovremeno „zapušavamo rupice.“ Da, kada dođu bure, umesto reakcije u stilu „kud koji mili moji“ zbijemo redove. I shvatimo da su bure tu da nas nečemu nauče, da u nama razviju vrline kojih nikada ne bi bilo da nije bilo njih.

Rupa br. 2 – „ĆUTANJE JE ZLATO“

Da, u nekim slučajevima, pogotovo ako bi naše reči uznemirile sagovornika. Ipak, ćutanje ponekad može skupo da nas košta. Na primer, ako u samom startu napravimo kobnu grešku – uđemo u vezu sa potpuno različitim željama i očekivanjima, a podrazumevamo da ona druga strana želi isto što i mi. I tako, ne prođe puno vremena  a mi smo postali učesnici nemilog  scenarija – dok jedan član „ljubavnog tandema“ vozi punom parom ka bračnim vodama, drugi panično razmatra načine što brže evakuacije. Rešenje je vrlo jednostavno: Pričajte! Ne dozvolite da vam se važne stvari podrazumevaju. Na početku veze, recite jedno drugom šta svakako želite a šta nikako ne želite. Sve ostale nijanse, uz dobru volju i iskren razgovor, mogu se „prepeglati“ u hodu.

Rupa br. 3: „KAKO DA GA PROMENIM?“

Čudno je koliki broj nas, kada govorimo o neophodnosti promene, ne pomisli prvo na sebe nego na „tamo neke“ koji uporno odbijaju da se menjaju. Umesto da stanemo pred ogledalo i upitamo se šta nam je činiti, mi se po ko zna koji put pitamo: „Kako da ga promenim?“ Ne mogu a da se ne setim jedne klijentkinje koja je u prvih nekoliko sesija uporno odbijala da se bavi sobom, tvrdeći da za tim nema potrebe jer je njen partner isključivi krivac za sve njihove nedaće. Jednom prilikom, u želji da je navedem da prebaci fokus na sebe, rekla sam joj: „Hajde reci mi nešto o sebi, bez uplitanja drugih.“ Zamišljeno je zaustila: „Ahaaa… nešto o meni…“ Na trenutak je zastala, a potom je sa sjajem u očima živahno nastavila:  „Znaš šta me najviše izbaci iz takta? Kad ja kažem Milutinu da… a on…“ Srećom, osoba koju pominjem doživela je u međuvremenu fascinantnu transformaciju. A i njen partner pravi sve manje „grešaka.“

Kako god, ako biste mene pitale koja je najpoželjnija osobina za svaki odnos, pa i ljubavni, rekla bih bez razmišljanja – spremnost da se menjamo. Drugim rečima, da svaki dan nastojimo da budemo bolji nego što smo bili prethodnog. I da ovo pravilo primenjujemo na sve aspekte svog života – fizičko zdravlje i izgled, posao, intelektualni razvoj, prijateljstva, pa i hobije… Ovo će nam doneti dve značajne dobrobiti. Prva je što ćemo, unapređujući sebe, unaprediti i svoju vezu. Druga je što će, u slučaju da ipak doživimo brodolom, u našem životu i dalje ostati mnoštvo stvari koje ga čine vrednim življenja. One će nam dati snage ne samo da doplivamo do obale već i da se jednog dana, kada se naše srce sasvim isceli, ponovo otisnemo u „ljubavne vode.“