Zatvoren um zatvara put ka cilju

Isečak iz knjige OSTVARI SVOJ CILJ (Izdavač „Laguna“)

Da li si otvoren za neočekivane blagoslove? Evo šta se meni desilo…

Očekuješ jedno, dobiješ drugo

Ponekad se desi da želimo jedno, a dobijemo nešto sasvim drugo, daleko vrednije. Nažalost, desi se I da zbog svoje krutosti, zbog preterane vezanosti za cilj i uma zatvorenog za sve druge dobrobiti osim one na koju smo se fokusirali, propustimo mnoge blagoslove koje nam život donosi. Evo jednog primera za neočekivan blagoslov.

Zatvoren um zatvara put ka cilju

Skriveni blagoslov iza crvenih ruža

Pre petnaestak godina bila sam jedan od distributera u velikoj firmi koja je funkcionisala na principu mrežnog marketinga. Moji sponzori su me jednog dana pozvali I predložili mi da odem u Grčku gde se otvaralo novo tržište I uključim što veći broj ljudi u posao tako što ću održati određen broj marketing-planova – 45-minutnog predstavljanje ove poslovne mogućnosti. I sve to na engleskom. Ideja mi se dopala, ali pomisao da predavanje neću držati na svom maternjem jeziku stvarala mi je nelagodnost.

Ipak, budući da volim velike izazove, ne samo što sam prihvatila ovaj predlog već sam I upisala 40-dnevni kurs grčkog radi lakšeg snalaženja u svakodnevnoj komunikaciji. I tako sam se dva meseca nakon datog pristanka obrela u malom hotelu u centru Soluna. Prvi dan sam odmarala, a narednog je trebalo da se vidim sa kolegama iz Soluna.

Tog jutra sam vesela, naspavana I puna entuzijazma sišla do hotelske trpezarije da doručkujem I popijem prvu jutarnju kafu. Pola sata kasnije ispijala sam je sa simpatičnim Grkom koji nije znao nijedan drugi jezik osim svog maternjeg. Na pitanje otkud ja u Solunu, počela sam da mu pričam najpre o sebi, pa o firmi… da bi se ubrzo naš razgovor pretvorio u kompletan 45-minutni marketing-plan na grčkom! Naravno, taj grčki I nije bio baš neki kojim bi se trebalo ponositi, štaviše, dan-danas se pitam koliko me je moj sagovornik upšte razumeo.. Kako god, nije pokazao nikakvo interesovanje za ponuđenu poslovnu mogućnost, ali….

Od narednog jutra sve do mog povratka u Beograd, svakog jutra oko 8.30 čula bih kucanje na svojim vratima, a kada bih ih otvorila, srela bih se sa Janisovim krupnim, crnim, melanholičnim očima I sladunjavim mirisom njegovog parfema koji me je asocirao na predratne berbernice.I, uz uobičajeno “Dobro jutro!” (na njegovom jeziku) pružio bi mi po jednu crvenu ružu. Bez ijedne dodatne reči. Koju sekundu bi stajao, držao na meni svoj setan pogled, a potom bi se oborenog pogleda udaljio, nimalo ljut što s moje strane, osim tihog “Hvala” (takođe na njegovom jeziku) nije dobio nikakvu drugu nagradu za ovaj pažljiv gest. Kada bih sišla u trpezariju, njega tamo više ne bi bilo. Očigledno su njegove obaveze počinjale pre mojih.

Razlog zašto sam ovom simpatičnom Grku pričala taj marketing-plan bio je želja da ga motivišem da se I sam uključi u posao u koji sam tada bila zaljubljena. Ali se desilo nešto drugo, daleko veće. Kada je naredne večeri trebalo da održim svoj prvi marketing-plan na engleskom, treme uopšte nije bilo! Očigledno, posle 45-minutnog marketing-plana na tek naučenom grčkom, ovaj na engleskom delovao je kao luk I voda. A moje povremeno obraćanje grčkom auditorijumu na njihovom maternjem jeziku sa srpskim akcentom koji im je očigledno bio simpatičan, uverena sam da je bar za mrvu doprineo da se tih večeri u ovaj posao uključi rekordan broj ljudi.

Je li vam sad jasno o čemu pričamo?

Ne znam da li je moj um tada bio dovoljno otvoren da prepozna blagoslov koji mi je Bog poslao preko tog simpatičnog Grka sjajne crne kose i krupnih tužnih očiju, ali znam da ga sada, u kontekstu ove priče, jasno prepoznajem.

[siteorigin_widget class=”SiteOrigin_Widget_Button_Widget”][/siteorigin_widget]

Postani sertifikovani life coach

Leave a Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.