Postoje dva načina na koje možete da uputite kritiku – ispravan i pogrešan – a između njih je ogromna razlika. Kao što ste to i sami iskusili, ponekad ste otvoreni za kritiku, a ponekad i potpuno beznačajnu primedbu osetite kao tešku uvredu.
Ego je ključna tačka, jer to je jedini deo vas koji doživljava povrede. Samo je ego, projekcija onoga kako bismo želeli da izgledamo, podložan povredi.
PRVA FAZA: Uputite pohvalu
Pohvalite osobu, npr. kako je to što radi izvrsno i da jakou živate ili cenite način na koji ona nešto radi … bilo da se radi o seksu, pripremanju zimnice ili kancelarijskim poslovima. Nemojte lagati, zaista pohvalite ono što je dobro, i po mogućstvu na neki način veće od onoga što ćete kasnije kritikovati.
DRUGA FAZA: Kritika (promena)
Potom ukažite osobi na grešku, blago i bez okrivljivanja. Druga opcija je da osobi uputite kritiku tako da ne bude da je ona nešto pogrešila već da ste vi promenili mišljenje. Na to je mogla da vas podstakne neka spoljašnja promena ili nova informacija – pročitali ste članak ili ste upravo raspoloženi da isprobate nešto novo.
TREĆA FAZA: Pohvala
Završite priču još jednom iskrenom pohvalom.
Najčešće postavljana pitanja
Zašto je važno početi sa pohvalom pre nego što uputimo kritiku?
Pohvala pre kritike pomaže da se osoba oseća cenjeno i priznato za svoje pozitivne strane. Na taj način smanjuje se defanzivan stav i otvara prostor za konstruktivnu kritiku. Kada osoba vidi da prepoznajete njen trud, lakše će prihvatiti sugestije za poboljšanje.
Kako formulisati kritiku da ne bude shvaćena kao napad?
Umesto da okrivite osobu za grešku, možete formulisati kritiku kao promenu vašeg mišljenja ili potrebu za isprobavanjem nečeg novog. Na primer, možete reći da ste pročitali nešto novo što vas je podstaklo na drugačiji pristup, što smanjuje šansu da kritika deluje kao lični napad.