Konflikt i konfliktne situacije – Kako postupati? (+ primeri)

Konflikti su sastavni deo svakog odnosa – profesionalnog, porodičnog, prijateljskog ili partnerskog. Gde god postoje ljudi, postoje i razlike u mišljenjima, potrebama i vrednostima. Međutim, konflikt sam po sebi nije loš. On je signal da nešto u odnosu nije usklađeno, da komunikacija ne funkcioniše ili da su potrebe i očekivanja u raskoraku.

U suštini, konflikt može biti katalizator rasta – ako ga pravilno razumemo i rešimo. Ali ako se ignoriše, potiskuje ili pogrešno kanališe, postaje izvor bola, distanciranja i trajnog narušavanja odnosa. Upravo zato je važno naučiti kako se pristupa konfliktu, a ne samo kako da ga izbegnemo.

U okviru Ultrakoučing metoda, konflikt se posmatra ne kao neprijatelj, već kao poziv na promenu, razumevanje i evoluciju odnosa. Naučiti kako da se nosimo sa konfliktima ne znači samo izbeći neprijatne situacije – to znači razviti emocionalnu zrelost i ličnu snagu koja nas vodi ka autentičnim, ispunjenim odnosima.

Posledice nerešenih konflikata

Mnogi ljudi žive sa nerešenim konfliktima godinama – ponekad i decenijama. Sukobi sa roditeljima, neizgovorene reči između braće i sestara, tiha osećanja povređenosti u partnerstvu, prekinuta prijateljstva bez zatvaranja kruga… Svi ti konflikti ne nestaju s vremenom. Oni se talože.

Kada se konflikt ne reši, on ne ostaje na istoj tački – on raste iznutra. Postaje tiha ogorčenost, osećaj nepravde, napetost koja se prenosi i na druge odnose. A što je najopasnije – ulazi i u naš unutrašnji svet, izazivajući anksioznost, osećaj krivice, stid, pa i fizičke tegobe.

U partnerskim odnosima, nerešeni konflikti često dovode do emocionalnog distanciranja, gubitka poverenja i na kraju – prekida veze. Na poslu, oni postaju izvor pasivne agresije, sabotaže, pa i profesionalne stagnacije. U porodici, takvi konflikti prave generacijske pukotine koje se prenose s kolena na koleno.

Jednostavno rečeno, nerešeni konflikti su toksične rane koje nastavljaju da krvare dok ih ne zbrinemo.

Šta nas niko nije naučio – a trebalo je

U školama smo učili istorijske datume, matematičke formule i hemijske simbole, ali niko nas nije učio kako da se nosimo sa sukobom. Niko nam nije pokazao kako da izrazimo svoje potrebe bez napada, kako da postavimo granice bez osećaja krivice, ili kako da slušamo tuđe frustracije bez da ih shvatimo lično.

Nismo naučeni da budemo emocionalno pismeni. A bez te pismenosti, čak i najmanja nesuglasica može prerasti u ozbiljan konflikt – jer ne znamo da komuniciramo, da regulišemo svoje emocije, da priznamo svoju odgovornost.

Zato se mnogi i danas ponašaju u konfliktima kao da su im pet godina – povlače se, viču, okrivljuju, ćute danima, pasivno-agresivno kažnjavaju ili beže glavom bez obzira.

Upravo tu dolazi Ultrakoučing metod, kao sistem koji popunjava ono što su škola, društvo i porodica propustili da nas nauče.

Šta je konflikt i zašto do njega dolazi?

Psihološka osnova konflikta: kada potrebe i granice nisu usklađene

U korenu svakog konflikta nalazi se sukob potreba. Dvoje ljudi žele različite stvari – i obe strane veruju da su u pravu. Međutim, konflikt se ne rađa samo iz razlike u željama, već iz načina na koji pokušavamo da ih ostvarimo.

Kada moje potrebe povrede tvoje granice – ili obrnuto – nastaje konflikt. I ako ne umemo da te potrebe izrazimo jasno, bez napada, ako ne znamo da zaštitimo svoje granice bez agresije ili potiskivanja – ulazimo u začarani krug nerazumevanja.

U tom smislu, konflikt nije problem u odnosu – on je problem u komunikaciji.

Razlika između zdravog i destruktivnog konflikta

Ne postoji odnos bez konflikta. Zdrav odnos nije onaj u kojem se konflikti ne javljaju, već onaj u kojem se konflikti rešavaju na zdrav način. A razlika između zdravog i destruktivnog konflikta leži u tri ključna elementa:

1. Intencija – u zdravom konfliktu želimo rešenje, a ne pobedu.
2. Izraz – koristimo reči koje grade, ne razaraju.
3. Ishod – posle sukoba dolazi do povezanosti, ne udaljavanja.

Destruktivni konflikt počinje optuživanjem, nastavlja se prebacivanjem krivice, a završava se ćutanjem ili povišenim tonovima. Tu nema mesta za slušanje, za razumevanje, ni za pomirenje.

Zdrav konflikt, nasuprot tome, počinje izražavanjem osećanja i potreba, nastavlja se slušanjem druge strane, i završava zajedničkim pronalaženjem rešenja.

Ultrakoučing uči upravo tu veštinu – kako da transformišemo sukob u most, a ne zid.

Uobičajeni izvori konflikata: posao, porodica, partnerstvo, unutrašnja borba

Konflikti se najčešće javljaju tamo gde su odnosi najintenzivniji i najvažniji. Među najčešćim izvorima konflikta su:

• Na poslu: sukobi oko uloga, odgovornosti, priznanja ili različitih stilova rada.
• U porodici: neusklađeni zahtevi, roditeljski autoritet, nasledne dinamike.
• U partnerstvu: različite vrednosti, očekivanja, nesporazumi u izražavanju ljubavi.
• Unutrašnji konflikti: osećaj razapetosti između dužnosti i želje, krivice i samopotvrde.

Najdublji konflikti nisu uvek oni koji se najglasnije vode. Nekad su to tiha previranja koja tinjaju u nama godinama, jer nikada nismo naučili da ih prepoznamo, izrazimo i razrešimo.

Kako prepoznati da je konflikt izmakao kontroli?

Signali eskalacije: fiziološki, emocionalni i verbalni

Jedan od ključnih pokazatelja da je konflikt „otišao predaleko“ jeste gubitak kontrole – kako nad sobom, tako i nad dijalogom. Ova eskalacija nije uvek očigledna. Ponekad je tiha, podmukla i ulazi na mala vrata.

Fiziološki signali ukazuju na aktivaciju simpatičkog nervnog sistema, poznatog kao „fight or flight“ mehanizam. Osećate:

• ubrzano disanje,
• stezanje u grudima,
• crvenilo lica,
• znojenje dlanova,
• ubrzan rad srca.

Emocionalni signali uključuju osećaj:

• eksplozivne ljutnje,
• povređenosti koja prerasta u osvetoljubivost,
• potrebe da se dokažete „po svaku cenu“,
• iznenadnog osećaja hladnoće ili gađenja prema osobi s kojom ste do juče blisko sarađivali ili živeli.

Verbalni signali su možda najprepoznatljiviji:

• ton postaje sarkastičan, agresivan ili previše defanzivan,
• koristi se rečnik generalizacije („uvek“, „nikad“, „svi“, „niko“),
• rečenice postaju optužujuće, često počinju sa: „Ti si kriv jer…“, „Kako te nije sramota…“, „Zato niko ne može da te podnese…“.

Kada ovi signali preplave komunikaciju, racionalni dijalog više nije moguć. Emocije preuzimaju vođstvo, a razumevanje i empatija nestaju iz prostora razgovora. Tu se konflikt više ne rešava – već produbljuje.

Kada racionalni dijalog više nije moguć

Do raskida racionalnog dijaloga dolazi kada više nema kapaciteta za slušanje, niti volje da se razume druga strana. Osobe više ne govore da bi se razjasnile, već da bi nanele bol, dokazale nadmoć ili ispunile svoju potrebu da budu u pravu.

U tom trenutku, nijedna strana više ne traži rešenje – već osvetu, dominaciju ili izlaz. Sva pitanja postaju retorička, sve izjave gube konstruktivnu svrhu. Najgore od svega – neretko dolazi do potpune emocionalne disocijacije, gde ljudi kažu ili učine ono što će kasnije teško moći da povuku.

Ultrakoučing pristup rešavanju konflikta: 4 koraka do pomirenja

Olivera Ptica, kroz svoj Ultrakoučing metod, predlaže izuzetno efikasan model koji je pomogao hiljadama ljudi da obnove odnose i očiste bolne međuljudske dinamike. Ovaj model se sastoji iz četiri ključna koraka koji, primenjeni u pravom trenutku i na autentičan način, donose čudesne rezultate.

1. Preuzimanje pune odgovornosti (čak i kad deluje nepravedno)

Najprvi i najteži korak jeste – priznati svoju potpunu odgovornost. Možda se pitate – zašto bih to učinio kada nije sve moja krivica?

Zato što je ovaj korak emocionalno razoružavajući. Kada vi preuzmete punu odgovornost – druga strana ne mora da se brani. Ne oseća se ugroženo. Nestaje potreba za kontranapadom. To otvara prostor za slušanje i prihvatanje.

Preuzeti odgovornost ne znači „ja sam loš“ – već: „Shvatam da sam te povredio i žao mi je.“ Ovaj čin pokazuje emocionalnu zrelost i volju za pomirenjem.

Zašto je ovo najefikasniji početak

Jer nijedna prava promena ne počinje optuživanjem. Ovaj korak postavlja ton cele dinamike i omogućava ulazak u sledeće faze bez otpora.

Psihološki efekat „razoružavanja“ druge strane

Kada otvoreno priznate krivicu, druga strana često doživi unutrašnji šok – jer očekuje odbranu, opravdavanje, možda i novu ranu. Umesto toga, suočava se s nečim neočekivano ljudskim i iskrenim – što najčešće izaziva saosećanje i želju za pomirenjem.

Primer: Kolega koji vas ignoriše posle nesuglasice

Na poslednjem sastanku ste kolegu prekinuli u sred rečenice, ne dozvolivši mu da završi. On vas danima ignoriše. Umesto pravdanja, odlučite da mu priđete i kažete:

– „Želim da ti se izvinim. Bio sam nestrpljiv i uopšte ti nisam dao prostora da završiš. Nije u redu i potpuno razumem zašto si ljut. Žao mi je.“

Umesto tenzije, dobijate:

– „U redu je… i ja sam možda preterao. Hvala ti.“

2. Iskazivanje poštovanja i divljenja

Nakon što priznate odgovornost, sledeći korak jeste – emocionalno omekšavanje odnosa kroz iskreno poštovanje. Pokazati drugoj osobi da je cenite, da je njeno mišljenje važno i da vam nije svejedno – menja energetski prostor između vas.

To ne mora biti dugačka poruka. Dovoljna je jedna rečenica koja dolazi iz srca.

Kako emotivno omekšati teren za dijalog

Kada osoba oseti da je vi ne vidite samo kao „protivnika“, već kao važnu figuru u svom životu, često dolazi do spontane promene u stavu. Odbrambeni zidovi počinju da se tope.

Snaga jedne iskrene rečenice: „Znaš koliko mi je stalo do tvog mišljenja“

Ova jednostavna rečenica, izgovorena iskreno, može otvoriti vrata čak i najtvrđem srcu. Nije kompliment, nije manipulacija – već iskaz poštovanja. A gde je poštovanje, tu može nastati i pomirenje.

3. Zahtev za oproštajem

Tražiti oproštaj je umetnost. Nije isto reći „Izvini ako sam te uvredio“ i „Oprosti mi – povredio sam te i nije mi bila namera.“

Zahtev za oproštajem mora biti jasan, konkretan i bezuslovan. Ne tražite oproštaj da biste „završili stvar“ – tražite ga jer vrednujete odnos više od svog ega.

Kada i kako se ona zaista prima

Oproštaj se prima onda kada osoba oseti:

• da ste svesni svoje greške,
• da vas zaista dotiče to što ste je povredili,
• da nema skrivenih motiva i uslovljavanja.

Ako to zaista postoji u vašoj poruci, oproštaj će, pre ili kasnije, doći – čak i ako ne bude odmah izgovoren.

4. Ponuda „maslinove grančice“

Kao završni čin pomirenja, preporučuje se simbolična gesta: poklon, poruka, poziv, nešto što pokazuje da vam je stalo. To je tzv. maslinova grančica – znak mira koji ne mora biti skup, ali mora biti autentičan.

Male, simbolične geste koje vraćaju poverenje

To može biti:

• omiljeni čaj koji ćete doneti koleginici koja vam se zamerila,
• rukom pisana poruka supružniku posle nesuglasice,
• knjiga s posvetom koju darujete prijatelju s kojim ste izgubili kontakt.

Primer: Poklon, poruka, poziv na kafu

Nakon nesporazuma sa prijateljicom, odlučujete da joj pošaljete poruku:

– „Znam da nismo u kontaktu i da je bilo neprijatno. Žao mi je. Ako si raspoložena, volela bih da se vidimo na kafi, moj je red da častim i da pričamo bez tenzije.“

Možda ne odgovori odmah. Možda ni sutra. Ali poslali ste signal mira. A nekad je to dovoljno da krene proces obnavljanja.

Tehnike iz Ultrakoučing metoda koje pomažu u prevazilaženju konflikta

Ultrakoučing metod ne bavi se samo površinskim rešavanjem problema. Njegova snaga leži u tome što kombinuje više pristupa i alata koji osobi daju i razumevanje, i moć, i unutrašnju stabilnost da se nosi sa konfliktima – bilo da su spoljašnji ili unutrašnji.

U nastavku predstavljamo tri ključne grupe tehnika iz Ultrakoučinga koje se primenjuju u radu sa konfliktima.

Tehnike komunikacije: kako izbeći pogrešno tumačenje poruke

Većina konflikata ne nastaje zato što smo loši ljudi, već zato što poruka koju šaljemo nije primljena na način na koji je bila zamišljena. Ton, govor tela, kontekst – sve to menja značenje reči koje izgovaramo.

Ultrakoučing metod koristi napredne tehnike komunikacione preciznosti, koje polaznicima pomažu da:

• prepoznaju rizike pogrešnog tumačenja,
• izraze svoje emocije bez krivice i napada,
• nauče da govore jasno, ali saosećajno.

Primena konkretne komunikacione formule iz Ultrakoučinga, kao što je:
“Kada se desilo X, ja sam se osetio Y, jer mi je važno Z.”
omogućava da se poruka prenese bez optuživanja i agresije, a istovremeno ostane snažna i istinita.

Takođe, uči se veština reflektivnog slušanja – da se pre odgovora proveri: „Da li sam te dobro razumeo da ti je najteže bilo kada sam…?“
Ovakav pristup razoružava konflikt u startu jer pokazuje spremnost za razumevanje, a ne borbu.

Tehnike emocionalne regulacije: šta raditi kad vas sve preplavi

U konfliktu ne gubimo razum – gubimo pristup razumu. Kada nas preplave emocije, čak i najbolji alati padaju u vodu. Zato je prva pomoć u konfliktu – upravljanje sobom.

U Ultrakoučingu se koristi više tehnika emocionalne samoregulacije, među kojima su najefikasnije:

• Tehnika emocionalnog utemeljenja – vraćanje fokusa na telo i disanje da bi se smanjio intenzitet reakcije.
• Tehnika “prekida automatskog odgovora” – svesna pauza pre reakcije (u trajanju od 6 sekundi), u kojoj osoba može odlučiti kako želi da odgovori, a ne da automatski reaguje.
• Tehnike samosaosećanja – umesto unutrašnjeg samonapada („Znaš li ti da nikad ne znaš da se izraziš?!“), koristi se neutralni unutrašnji govor: „Povređena si. I to je u redu. Samo duboko udahni.“

Učenje da emocija ne upravlja vama već vi njome, temelj je stabilnog reagovanja u konfliktu. Bez ove osnove, ni najbolja komunikacija neće doneti pomirenje.

Psihoterapijske tehnike: čišćenje starih povreda koje stoje iza konflikta

Neki konflikti nisu „od juče“. Oni su produžeci emocionalnih rana iz prošlosti – često iz detinjstva. Ako nismo razrešili svoje odnose sa roditeljima, autoritetima, ili sobom samima, današnji konflikti samo „aktiviraju“ stare priče koje još nisu izlečene.

U Ultrakoučing metodu koristi se niz psihoterapijskih tehnika za:

• identifikaciju unutrašnjih obrazaca (npr. stalna potreba da budem u pravu, osećaj da me niko ne čuje),
• rad sa bolnim sećanjima (posebno onima koja se javljaju kao slike, misli ili telesni osećaji),
• emotivno oslobađanje kroz rad sa „unutrašnjim detetom“ ili tehnikom „pisma bez slanja“.

Primer: Neizrečena rečenica majci iz detinjstva i današnji problemi sa šefom

Jedna klijentkinja iz Ultrakoučing škole godinama je imala problem sa autoritetima. Svaki put kada bi je šef kritikovao, ona bi se povukla, ćutala danima, a potom osećala ogroman gnev. Na sesiji je otkriveno da je iz detinjstva nosila neizrečenu rečenicu majci:
„Nikada nisi htela da me saslušaš.“

Radom na toj rečenici, kroz strukturisanu tehniku emocionalnog čišćenja, došla je do suza, olakšanja, pa i pomirenja sa majkom – i što je najvažnije, kritika od šefa više nije izazivala paralizu i bes.

To je snaga Ultrakoučinga: ne leči samo trenutni konflikt – već koren bola.

Najčešće greške u rešavanju konflikata

1. Okrivljavanje druge strane

Prva reakcija u većini konflikata jeste – „Ona je kriva!“
Okrivljavanje deluje kao olakšanje, ali zapravo fiksira osobu u poziciju žrtve i blokira svaki napredak. Kada optužimo nekog drugog, mi dajemo moć rešavanja toj osobi – umesto da je zadržimo kod sebe.

Ultrakoučing umesto okrivljavanja koristi pristup:
„Šta je moja uloga u ovome?“
Ne da biste se krivili, već da biste povratili moć da nešto promenite.

2. Opravdavanje i relativizacija

Druga česta greška je potreba da se “objasni” sopstveno ponašanje – i time umanji odgovornost. Ljudi često kažu:
– „Ali nisam to mislio tako.“
– „Nije moj ton bio loš – ti si preosetljiv.“
– „Pa, i ti si to radio ranije.“

Ovakvi odgovori potiru osećanje druge osobe i dodatno je ranjavaju. Umesto razumevanja, ona dobija racionalizaciju, što samo produbljuje distancu.

U Ultrakoučingu se uči kako da se osobi pruži priznanje i razumevanje pre bilo kakvog objašnjenja.

3. Povlačenje i „ćutanje kao kazna“

Treća, podjednako toksična greška jeste emocionalno povlačenje. U ovom obrascu, osoba ne viče, ne napada – ali kažnjava. Ćuti. Ne odgovara. Ignoriše. I time stvara nevidljiv zid koji često boli više od vike.

Ćutanje nije isto što i mir. Kada osoba koristi tišinu kao oružje, ona šalje poruku: „Ne zaslužuješ ni da razgovaram s tobom.“ A to može izazvati duboke osećaje odbacivanja i nevidljivosti.

Primer: Partner koji izbegava razgovor danima

Zamislimo par koji je imao sukob oko finansija. Jedan partner se uznemirio i želeo da razgovara. Drugi je ustao i rekao:
– „Ne mogu sad.“
A zatim tri dana – ni glasa. Samo tišina, ignorisanje, izbegavanje.

Iako se konflikt završio bez vike, emocionalna rana je postala dublja. Osoba koja je želela dijalog oseća se nevidljivo, poniženo, kažnjeno.

Ultrakoučing podučava kako da se iz takvih obrazaca izađe – ne ignorisanjem, već izražavanjem svojih granica i emocija na zdrav način.

Kako trajno izgraditi otpornost i mir u odnosima

Mir u odnosima ne znači da nema problema. On znači da imamo alate da ih rešimo bez da narušimo sebe ili druge. U Ultrakoučing metodu, izgradnja takvog stabilnog odnosa sa sobom i drugima oslanja se na tri ključne komponente.

1. Postavljanje granica bez krivice

Jedan od glavnih razloga zašto ulazimo u konflikte jeste nepostavljanje ili pogrešno postavljanje granica.
Mnogi ljudi veruju da će, ako postave granicu, ispasti:

• grubi,
• sebični,
• nezahvalni.

Zato kažu „da“ kad misle „ne“, trpe više nego što mogu, a onda eksplodiraju – što stvara još veći jaz.

U Ultrakoučingu učimo:

• kako da postavimo granice jasno i ljubazno,
• kako da granice ne objašnjavamo previše – jer su naše i samim tim dovoljne,
• kako da ne osećamo krivicu što brinemo o sebi.

Jer, granica nije zid – već kapija koja se otvara po meri poštovanja.

2. Održavanje mira bez potiskivanja osećanja

Mnogi ljudi „održavaju mir“ po cenu sopstvene istine. Ćute, klimaju glavom, gutaju knedle. Ali potisnute emocije se ne brišu – one se talože. I jednog dana isplivaju – često u pogrešnom trenutku, pred pogrešnim osobama.

Ultrakoučing nas uči da možemo:

• izražavati osećanja bez drame,
• pokazati tugu, ljutnju, razočaranje – ali na zreo način,
• reći “to mi ne prija” bez optuživanja.

To znači – biti u miru ne znači biti tih. Već biti iskren bez nasilja.

3. Izgradnja komunikacijskog samopouzdanja

Samopouzdanje u komunikaciji ne znači znati sve odgovore. Već znači imati veru da ćemo moći da se izrazimo i da ćemo se izboriti za sebe ako bude potrebno.

Ultrakoučing kroz konkretne treninge vežba:

• kako da se izrazimo u napetoj situaciji,
• kako da govorimo pred ljudima s autoritetom,
• kako da budemo dosledni i kada nas drugi pokušaju ubediti u suprotno.

Komunikacijsko samopouzdanje raste kada naučimo da ništa nećemo izgubiti ako budemo autentični – već ćemo, naprotiv, tek tada dobiti prave ljude, prava mesta i pravi mir.

Primer: Kako se ophoditi prema manipulativnim osobama bez eskalacije

Zamislimo koleginicu koja konstantno pravi pasivne opaske:
– „Naravno da si ti to bolje uradila, ti uvek moraš da budeš savršena.“
Ranije ste ćutali, grizli se, nervirali danima. Ali sad, sa novim alatima, odlučujete da kažete:

– „Znam da ti možda nije lako, ali ja ne bih volela da ovaj razgovor ide u tom pravcu. Ako nešto želiš da mi kažeš direktno, možemo da popričamo.“

Nema napada. Nema agresije. Samo jasno postavljena granica i poziv na zdrav dijalog.

To je snaga Ultrakoučinga – ne borimo se protiv drugih, već za sebe.

Da li ste spremni da rešavate konflikte brzo, bezbolno i zauvek?

Poziv na razmišljanje: Šta bi se promenilo da ne bežite od konflikta?

Zamislite kako bi vaš život izgledao kada biste:

• umeli da kažete „ne“ bez osećaja krivice,
• znali da izrazite svoje potrebe jasno i mirno,
• mogli da oprostite – ne zbog drugih, već zbog sebe,
• više nikada ne ćutite kad vas nešto boli, i više nikada ne vičete kad želite da vas neko čuje.

To nije utopija. To je veština. A svaka veština se uči.

Vežba za kraj: Zamislite jednu osobu sa kojom ste u konfliktu – kako bi izgledao vaš razgovor ako primenite ova 4 koraka?

Zatvorite oči na trenutak. Setite se osobe s kojom ste trenutno u distanci, tenziji ili nerazumevanju.

Sada zamislite da joj kažete:

1. „Znam da sam pogrešio. Ne želim više da tražim izgovore.“
2. „Znaš, uvek sam te cenio. I tvoje mišljenje mi znači.“
3. „Žao mi je. Ako možeš – oprosti mi.“
4. „Voleo bih da krenemo iz početka. Evo… da li bismo mogli na kafu?“

Kako se osećate? Kakav bi bio ishod? Čak i ako ne izgovorite te reči naglas, već ste učinili prvi korak – u sebi.

Spremni ste za sledeći korak?

Ulazak u Ultrakoučing metod nije samo učenje – to je transformacija. Ako ste u ovom tekstu prepoznali deo sebe, deo svoje priče, deo svoje čežnje za slobodom, za jasnoćom i za mirom – vreme je da delate.

Pridružite se jednom od Ultrakoučing programa:

Ultrakoučing – Životne veštine

Za one koji žele da završe sa unutrašnjim konfliktima i preuzmu komandu nad svojim životom.
→ Prijavite se na 4-mesečni program transformacije

Ultrakoučing – Komunikacija

Za one koji žele da ovladaju komunikacijom, pregovorima, granicama i pomirenjem.
→ Rezervišite svoje mesto na 7-mesečnom treningu

Ultrakoučing – Master

Za one koji žele da pomognu i sebi i drugima. Postanite sertifikovani trener i širite znanje.
→ Zatražite uvodni intervju i plan obuke