Nadam se da ste pročitali blog post o NARCISOIDNIM MAJKAMA I NJIHOVOM UTICAJU NA DECU https://oliveraptica.com/narcisoidna-majka-ponasanje-manipulacija-i-uticaj-na-decu/ koji je za vas pripremio vaš „Gnezdo team“. Poštujući, kao i uvek, moto naše škole „Priznajemo samo primenljiva znanja“, ispričaću vam priču o Mirjani i njenoj kontrolišućoj majci, kako bih dala što veću praktičnu primenljivost još jednoj lekciji o narcisoidnim majkama.
Ova drama kontrole ima tri glavna aktera – Mirjanu, njenu majku i Mirjaninu ćerku Lunu.
Nastojte da redove koji slede čitate ne sa osudom već sa željom da razumete, jer je razumevanje problema jedino što zaista pomaže. A potom i dobra strategija za njegovo rešavanje. Ako se prepoznate u bilo kom delu priče, nemojte dozvoliti krivici da vas još jednom preplavi i „zaledi.“ Naprosto, setite se da od toga nemate nikakve koristi. I počnete da tražite rešenje.
„Robujem ti da bi mi robovala.“
Mirjanina kontrolišuća majka čini mnogo toga da bi joj bila neophodna i zato je njena omiljena strategija „Robujem ti da bi mi robovala.“ Ona čini sve što može da bi što više zadužila svoju ćerku i dokazala joj koliko joj je neophodna. Kuva, pere, pegla, čisti… Čuva Mirjaninu ćerku. Po potrebi i kuče. Uvek se iznova nada da će Mirjana konačno pristati na „poštenu“ razmenu – ona njoj pomaže a Mirjana više uvažava njeno mišljenje i postupa u skladu sa njim. Ako to ne čini, onda je sebična i nezahvalna.
Mirjana još uvek nije spremna da se odrekne svih nadoknada i zato je i dalje u ovoj toksičnoj simbiozi. Osim toga, njen život je ispunjen hroničnim osećanjem krivice, utoliko više jer stalno izbegava da se sa njom suoči. Kada majka ili bilo ko drugi pokuša da joj prigovori za bilo šta, ona naprosto zaćuti, „zaledi se“.
Gde je rešenje? Najpre da pojasnimo jednu važnu stvar! Kada god se nalazimo u toksičnom odnosu, to znači da imamo neke nadoknade zbog kojih u tom odnosu ostajemo. Zato valja upitati se, koje vas nadoknade drže u tom odnosu? Potom, da li je šteta koju vam taj odnos nanosi možda veća od nadoknada? Druga važna stvar… Krivica može biti vrlo korisno osećanje ukoliko ispunjava svoju korektivnu funkciju. Mehanizam je vrlo prost: Neko nam nešto prigovori i u pravu je. Priznamo svoju grešku, ispravimo je i/ili nađemo način da je više ne ponavljamo. I život ide dalje.
„Svi ljudi su loši. Samo meni možeš verovati.“
Mirjanina kontrolišuća majka živi poštujući osnovnu premisu koja glasi „Svi ljudi su loši!“ Osim nje, naravno. I često podseća Mirjanu da su sve drugarice zavidne a da su svi muškarci pokvareni, pa stoga je najbolje kloniti se i jednih i drugih.
Mirjana sa svojih 45 nema nijednu blisku drugaricu. Niti u njenom životu postoji ijedan muškarac. To je čini beskrajno usamljenom i značajno pogoršava njenu depresiju. „Srećom“ (možda po nju ali ne i njenu ćerku), ima ćerku Lunu koja zadovoljava njenu potrebu da voli i da bude voljena. (Ali šta će se desiti jednog dana kada Luna poželi da se malo udalji od majke i počne da gradi blizak odnos sa drugim osobama?) Izolujući se od ostatka sveta, Mirjana se svakako zaštitila od nekih loših stvari koje bi joj se mogle desiti. Ali je sebi i uskratila mnoge predivne trenutke. I Mirjanine priče, baš kao i priče njene majke, pune su osude prema svima.
Gde je rešenje? Iako nam je lakše da doživotno osuđujemo svoje roditelje za sve naše nedaće, nekada je dobro stati pred ogledalo i upitati se „Koliko imam godina i da li ću se do kraja života vaditi na greške moje majke/oca/babe/dede? Da li je možda trenutak da preuzmem odgovornost za svoj život i počnem da pravim neke drugačije izbore?“ Podsećam vas takođe, drage dame, pogotovo vas koje ste majke, na reči Kalila Džibrana da „Naša deca nisu naša deca već sinovi i kćeri života.“ A mi smo tu da ih za taj život osposobimo, a ne da ih onesposobljavamo u nadi da ćemo im tako zauvek biti potrebni.
Stalna osuda.
Mirjanina kontrolišuća majka stalno je kritikuje. Ništa što Mirjana uradi nije dovoljno dobro.
Mirjana se pred majčinim kritikama najčešće prosto zaledi. Nabaci ledeno hladan izraz i postane potpuno neosetljiva za sebe i druge. Kada je majka u pitanju, možda je to ponekad i jedini način da se Mirjana zaštiti u ovakvim situacijama. Ali Mirjana istu taktiku primenjuje i sa ostatkom sveta. I zbog ovoga ponekad ima problema u svim sferama, čak i poslovnoj. Budući da je slobodan strelac i sarađuje sa većim brojem poslodavaca, svojom strategijom „zaleđivanja“ narušava svoj profesionalni ugled i čini svoje poslodavce nezadovoljnim. Jer ljudi za svoj novac žele da dobiju saradnju. I pravo da ukažu na grešku. I da se ta greška ispravi. Kulminacija Mirjanine zamrznutosti desila se sa jednim klijentom koji joj je poslao 15-tak mejlova ukazujući svaki put na bar jedan propust u njenom radu. I šta mislite, na koliko je mejlova Mirjana odgovorila? Ni na jedan! Verovatno pretpostavljate da ova saradnja nije još dugo potrajala. A kada je on želeo da sa njom otvoreno porazgovara o svemu, ona ga je prosto blokirala. Svuda.
Gde je rešenje? Opet, ništa ne bi za Mirjanu ( ili vas) bilo tako isceljujuće kao prepoznavanje a potom i jasno razdvajanje ove dve realnosti – realnost njenog odnosa sa majkom i njenog odnosa sa ostatkom sveta. Jer, možda su neke strategije bile njen jedini izbor kada se radilo o majci. Ali su potpuno neprimerene u odnosu sa drugim ljudima. Pogotovo sa onima koji žele samo fer dijalog.
Nepoštovanje granica.
Mirjanina kontrolišuća majka najviše svoju narcisoidnost ispoljava kroz nepoštovanje granica. Ni fizičkih, ni emotivnih. I reaguje ponekad vrlo agresivno kada Mirjana pokuša da joj ih postavi ili iznese stav suprotan njenom. Zato je uglavnom prestala to da čini. Ali je našla drugi način…
Mirjana, da bi izbegla direktno suočavanje sa majkom, smislila je strategiju zvanu „tiha osveta“. Drugim rečima, „Praviću se da je sve u redu, ali ću ti se za ovo osvetiti a da nećeš ni znati.“ I opet imamo istu situaciju – neselektivnu primenu ove nezdrave strategije sa ostatkom sveta. U nedostatku drugih primera, uzećemo opet poslovnu sferu. Pre nekoliko godina, Mirjana je započela saradnju sa Suzanom. Po običaju, na samom početku je propustila da Suzani postavi granice. Nikada nije precizirala koje su usluge uključene a koje ne u njen honorar. Suzana je dugo živela u uverenju da je Mirjana zadovoljna njihovim odnosom, pogotovo što je znala da progleda kroz prste njenom „zaleđivanju“ kad god bi joj ukazala na neki propust. Pored toga, kad god bi imala osećaj da se Mirjana dodatno potrudila, nagrađivala bi je na razne načine. A kada joj je ova jednom prilikom rekla da godinama nije bila na letovanju sa svojom ćerkom, odlučila je da je časti dvonedeljnim boravkom na Hrvatskom primorju. A nije ni slutila koliko ju je puta Mirjana ogovarala, žalila se što ne poštuje njene (nikad nepostavljene) granice. Niti je slutila ni u najluđim snovima da je Mirjana već godinama nad njom sprovodila svoje „tihe osvete“… da ju je potkradala. A da bi izbegla suočavanje sa krivicom, nastojala je da ubedi i sebe i druge koliko je Suzana loša. I što je više Suzaninog novca stavljala u svoj džep, Mirjana je utoliko više ružnih priča pričala o njoj. A na kraju, kada je Suzana posumnjala i počela da postavlja neprijatna pitanja, Mirjana se, po običaju, „zamrzla.“ Prestala je da odgovara na njene pozive i poruke, blokirala je na svim nivoima i nikad joj nije dala račune koje je ova tražila, niti bilo kakvo objašnjenje za svoje postupke.
Gde je rešenje? Opet imamo isti problem – Mirjaninu primenu „oprobanih strategija“ sa majkom na odnose sa ostatkom sveta. Rešenje je očigledno – Mirjanin (i možda vaš?) izlazak iz zone moralnog kukavičluka i osposobljavanje za postavljanje zdravih granica.
Kada ćerke kontrolišućih majki dobiju ćerke…
Scenarija je mnogo, ali ja ću nastaviti da pratim ovaj započet, o našoj dragoj Mirjani koja se poprilično zapetljala u svoje programe kontrole i manipulacije. I zato, hajde da pogledamo u kojoj meri i na koji način je Mirjanin odnos sa majkom uticao na njen odnos sa njenom ćerkom.
„Robujem ti da bi mi robovala“
Mirjana je u svoj odnos sa ćerkom donela isti obrazac koji je njena majka koristila sa njom – „Robujem ti da bi mi robovala.“ Ali je u svom robovanju otišla do granica fanatizma. Ona uvek čeka da Luna prva jede da bi onda ona pojela ono što je ostalo. Ona se oblači na buvljaku dok Luna može da ima šta god poželi. Ona će sesti sa Lunom u skup restoran i piće vodu dok gleda svoju ćerku kako jede raskošan obrok. Mirjana do te mere ne ispoljava sebe pred Lunom da devojčica uopšte ne zna šta njena mama voli a šta ne. Nema pojma čak ni koju muziku sluša pošto je ova isključuje čim Luna uđe u kuću! Jer Luna ne sme videti nijedan dokaz majčinog uživanja i radosti. Samo žrtvu!
Na ovaj način, Mirjana je osudila Lunu na nerealna očekivanja, jer ko će se drugi toliko za nju žrtvovati kao njena majka. Osudila ju je na očekivanja koja će i nju samu osuditi na poraz u međuljudskim odnosima, na usamljenost i izolaciju? Da li će se Luna pretvoriti u samoživog narcisa? Ili u poslušnog roba, svaki put kada bude želela da sačuva prijateljstvo sa najboljom drugaricom ili vezu sa voljenom osobom? Da li će možda jednog dana i ona, „znajući da je ceo svet loš“, odlučiti da sebi rodi dete da bi imala koga da voli i da bi imao ko nju da voli?
Pouka: Drage majke, podsetimo se da su dva glavna zadatka svakog roditelja pružanje ljubavi i osposobljavanje svog deteta za život. Realan život!!! Život u kojem će naša deca graditi zdrave odnose davanja i primanja. A za to će biti sposobna u onoj meri u kojoj su imala zdrav odnos sa nama. Odnos u kojem niko nije ničiji rob. I ne zaboravite da, kada radimo neke stvari umesto svoje dece, da time povećavamo njihovo poverenje u nas, ali i nepoverenje u same sebe. Zato zastanite i upitajte se:
„Da li sve ovo što činim za svoje dete, činim samo zbog njega, ili možda i zbog sebe, da bih sebi obezbedila bar jedno sigurno emotivno utočište?“
„Svi ljudi su loši. Samo meni možeš verovati.“
Budući da Luna svakodnevno sluša Mirjanine i bakine priče u stilu „Svi ljudi su loši“, ona posmatra spoljašnji svet sa strahom i strepnjom. I verovatno već sada misli da može verovati samo svojoj majci. I upravo sada, u tinejdžerskim godinama, kada se najlakše zaljubljujemo i gradimo prijateljstva, Luna nema nijednu drugaricu, a na svet muškaraca gleda očima punim straha i nepoverenja.
Pouka: Drage moje, da li i vi možda svojim negativnim pričama osuđujete svoju decu na strahove, tugu i nemogućnost da ikada imaju zdravo prijateljstvo i vezu? Zastanite i upitajte se, da li je jedini razlog za ovakvo zastrašivanje samo vaša briga ili možda i potajna želja da zauvek svoju „malu devojčicu/dečaka“ zadržite za sebe?
Granice
Iz odnosa sa majkom, Mirjana je shvatila njegovo osnovno pravilo: „Ako želiš da izbegneš odbacivanje, ne postavljaj granice!“ Zato je u odnosu sa Lunom postala pravi majstor nepostavljanja granica. Neverovatni su načini na koje izbegava da joj kaže „ne“. Pa čak i od drugih očekuje da učestvuju u tom robovanju maloj Luni, koja zapravo nikada ništa od ovog nije tražila.
Budući da će svoje predstave o (ne)postavljanju granica mala Luna formirati na osnovu svog odnosa sa majkom, pitanje je, za kakve odnose je Lunu njena mama pripremila? Kakva očekivanja joj je usadila? Koliko je puta već do sada mala Luna bila povređena u „spoljašnjem svetu“ kada je naletala na nečije granice, u šoku što su uopšte postavljene? I ako je u svojoj kući od malena Luna upoznala samo dva modela odnosa – ili ti robuju ili robuješ – za koju će se od ove dve uloge odlučiti kada se prvi put zaljubi i usudi da uđe u vezu? Kako će ta veza izgledati?
Mogla bih da nastavim da nižem pitanja ali ću se ovde zaustaviti. Kako god, jedna stvar je sasvim izvesna – Mirjana je oborila sve rekorde u nepostavljanju granica. I ne treba da brine da će u Luninom životu ikada postojati ijedna drugarica, ijedan emotivni partner, koji će je nadmašiti u njenom robovanju. Time je Mirjana sebe učinila nezamenljivom.
Pouka: Drage moje dame, ako ste se pronašle u ovom delu priče o Mirjani (ili bilo kom drugom), molim vas nastavite da čitate. I nemojte sebe blokirati toksičnom krivicom, već se upitajte šta možete učiniti da popravite stvari. A onda to i učinite.
„Kada zagusti, zalediću se.“
Već smo pomenuli da je jedna od Mirjaninih omiljenih strategija „Kada zagusti, zalediću se.“ Ovu strategiju primenjuje praktično kad god se na neki način oseća krivom. Čak i sa svojom ćerkom, pogotovo u onim kritičnim situacijama kada Luna želi da sazna nešto više o svom ocu. Mirjana ni ne sanja koliko njeno ćutanje i ledeni izraz lica zastrašuju malu Lunu. I navode na zaključak da je nešto strašno pogrešila i da se iza tog maminog ledenog ćutanja sigurno krije neka strašna tajna.
Ključni aspekti odnosa između tri generacije žena
Tabela u nastavku upoređuje ključne aspekte odnosa između tri generacije žena, prikazujući kako se obrazac kontrole i manipulacije prenosi sa jedne generacije na drugu.
Karakteristike | Mirjanina majka | Mirjana | Luna |
---|---|---|---|
Strategija kontrole | „Robujem ti da bi mi robovala“ | „Robujem ti da bi mi robovala“ | Očekuje nesebičnu ljubav i pažnju od majke |
Sposobnost postavljanja granica | Nepoštovanje fizičkih i emocionalnih granica | Nespremnost da postavi granice, koristi „tihu osvetu“ | Nema postavljene granice, nesvesno usvaja obrasce majke |
Pogled na druge ljude | „Svi ljudi su loši.“ | Isti pogled – izolacija od prijatelja i potencijalnih partnera | Raste u izolaciji, sa negativnim pogledom na druge |
Bliskost sa drugima | Nema prijatelja, oslanja se isključivo na ćerku | Nema prijatelja ni partnera, oslanja se isključivo na Lunu | Nema prijatelja, strepnja prema svetu i muškarcima |
Odgovor na konflikte | Stalna osuda i kritika | „Zaleđivanje“ kada se suoči sa kritikama ili neprijatnim situacijama | Usvaja majčin obrazac ćutanja i izbegavanja |
Majčinski odnos | Kontrolišući, manipuliše ljubavlju i uslugama | Prekomerna žrtva za Lunu, prenosi obrazac kontrole | Možda će postati poslušni „rob“ ili narcisoidna osoba u budućnosti |
Zavisnost od majke | Stvara zavisnost kod ćerke kroz usluge i kontrolu | Oslanja se na majčinu podršku i izbegava suočavanje s problemima | Oslanja se na majku za ljubav i sigurnost, nema slobodu |
Osećaj krivice | Manipuliše ćerkom koristeći osećaj krivice | Hronični osećaj krivice, posebno prema majci | Usvaja majčin obrazac krivice, oseća strah od nezadovoljavanja majke |
Rezultat na Lunin život | N/A | Prenos obrazaca manipulacije i kontrole | Potencijal za formiranje nezdravih veza i izolacije u budućnosti |
I za kraj, reč-dve svim dragim damama koje su se pronašle u priči o Mirjani, njenoj majci, njenoj ćerki…
Drage moje, ukoliko ste se pronašle u ovoj priči, makar malo, ne mogu vam opisati koliku želju imam da vas zagrlim i ohrabrim da učinite jedno divno i plemenito delo za vaše ćerke/sinove ali i za sebe… tako što ćete iskoračiti jednom zauvek iz začaranog kruga kontrolišućih majki… tako što ćete odlučiti da se ova tradicija završi sa vama i započne neka nova, bolja, zdravija i srećnija.
Jedini način da stavite tačku na ove nezdrave obrasce jeste da zavrnete rukave i prionete na rad na sebi, naravno, uz stručnu pomoć, jer svima nam je nekada potrebna. A u mojoj školi imate sjajnu edukaciju koja će na neki način korigovati propuste vaše majke u vašem osposobljavanju za život i zauvek promeniti vaše poglede, što će vam doneti puno radosti… A onda tu novostečenu mudrost i radost podelite sa svojim detetom, jer ne postoji ništa lepše što možete za njega učiniti.
Ukoliko se ovo čini interesantnim, pođite na link gde vas čekaju dragocene informacije o našem 4-mesečnom treningu životnih veština (ali i o 8-mesečnom treningu za buduće lajf koučeve):
I nastavite da me pratite na mom sajtu i mrežama, jer ću nastavljati da vam pomažem na ove i mnoge druge načine… u svojim tekstovima i videima, baš kao i na našim obukama.
Vaša,
Olivera Ptica