PRESTANITE DA PRIČATE I POČNITE DA PITATE

Kada pričamo, saopštavamo svoje potrebe. Kada pričamo, uspostavljamo veću bliskost. Kada pričamo, utičemo na naš odnos sa drugom stranom. Kada pričamo, navodimo nekoga da nam pomogne u ostvarenju naših ciljeva.

Kada pričamo, saopštavamo svoje potrebe. Kada pričamo, uspostavljamo veću bliskost. Kada pričamo, utičemo na naš odnos sa drugom stranom. Kada pričamo, navodimo nekoga da nam pomogne u ostvarenju naših ciljeva.

Ali… kada slušamo, navodimo drugu stranu da nam se otvori i opusti pored nas. Kada slušamo, dopadamo se onome ko nam upravo saopštava sebe. Kada slušamo, uspostavljamo bliskost. Kada slušamo, dobijamo korisne informacije u kom pravcu nastaviti razgovor. Kada slušamo, dobićemo od druge strane nesvesne instrukcije kako da joj se približimo, omilimo, ubedimo da nam pomogne u onome što je nama bitno…

Da bi neko počeo da nam se otvara i omogućio nam da ga slušamo, ponekad je neophodno da mu postavimo neko pitanje. Hajde da se pozabavimo pitanjima…

Elem… postoje dve vrste pitanja- otvorena i zatvorena. Zatvorena nam pomažu da se na osnovu kratkih odgovora pozicioniramo, ali otvorena pitanja raspričavaju sagovornika.

Zatvorena pitanja dovode do odgovorasa „da“ ili „ne.“ Problem sa zatvorenim pitanjima je taj da ste, kad jednom dobijete odgovor, ponovo na početku – i morate da smislite drugo pitanje da bi ste održali razgovor.

Otvorena pitanja traže objašnjenje i stoga od sagovornika zahtevaju priču.Ona počinju jednom od 6 upitnih zamenica koje podstiču razgovor: ko, kada, šta, zašto, gde, kako. Te reči pozivaju na objašnjenje, iznošenje mišljenja ili osećanja: „Kako to znate?“, „Ko vam je rekao?“, „Kada ste došli do tog zaključka?“; „Zašto su je posle toga srušili?“; Kakva je korist od tih reči? One nam pomažu u povezivanju sa drugima, jer drugog obavezuju da priča i da se otvara.

Dakle, ako ste rođeni brbljivac, evo vežbe koja će napraviti najveću revoluciju u vašoj komunikaciji sa okruženjem