Nekada nama traže savet a nekada ga mi tražimo drugima. Kako god, davanje saveta i nije baš zahvalan posao jer nikada ne možemo biti sigurni kako će osoba na njega reagovati. Osim toga, ukoliko nas poluša, snosimo bar deo odgovornosti za sve što će se u njenom životu dalje dešavati kao posledica postupanja po našem savetu. Kako god, naredni put kada budete tražili ili davali savet, setite se sledećeg:
DAJEMO SAVET (PROCENU, MIŠLJENJE)…
- Samo kada nam ga neko zatraži !!!
- Blago i taktično, vodeći računa da njime ne uznemirimo sagovornika
- Tako što svoje mišljenje iznosimo kao svoje a ne kao opštu istinu
( rečima „Meni se lično čini…“, „Ja sam to što si mi ispričao doživeo tako i tako…“), bez etiketiranja, kvalifikacija, a kamoli okrivljivanja
- Kratko i jasno
- Bez ličnih emocija jer se ne radi o nama već o sagovorniku
- Tako što najpre istaknemo pozitivno a potom ukažemo na ono što treba popraviti, ne u formi kritike već u formi poziva da se nešto unapredi
- Činimo to kada imamo punu pažnju svog sagovornika, a ne kada je ona umanjena zbog stresa, jakih emocija ili zauzetosti nečim drugim.
OSOBA KOJA PRIMA SAVET…
- Sasluša i razume najbolje što može.
- Ako joj neki deo nije jasan, traži pojašnjenje.
- Iskreno se zahvali.
- Stavi svoj ego u džep i, ukoliko joj sagovornik ukazuje na greške, ne brani se rečima poput „Ma, nisi uopšte razumeo…“, „Pogrešno si shvatio“…, „Nisam tako mislio…“ i slično. Sve vreme ima na umu da joj je glavni interes da napreduje, a ne da uvek bude u pravu.
- Razmisli temeljito o tome kako bi izgledao njen život kada bi primenila dobijen savet i kako bi se tada osećala. Na osnovu toga odlučuje da li će savet primeniti ili ne.
Podsećamo vas da se Grupne sesije na temu „Moj odnos sa…“ održavaju svake druge srede.
[siteorigin_widget class=“SiteOrigin_Widget_Button_Widget“][/siteorigin_widget]