Postoji jedna zanimljiva životna ironija.
Neke stvari poželimo gotovo usput, a one nam se pojave brže nego što smo očekivali. O drugim razmišljamo svakog dana, zamišljamo ih, zapisujemo, molimo se i tražimo znakove, ali se ništa ne menja.
Što ih više želimo, kao da su sve dalje.
Da li to znači da želja nije dovoljno jaka?
Najčešće ne.
Ponekad je upravo prevelika vezanost za rezultat ono što nas drži u stanju iz kojeg teško možemo da napravimo kvalitetan sledeći korak. Umesto da živimo sa poverenjem, mi čekamo. Umesto da se pripremamo za ono što želimo, proveravamo da li je već stiglo. Umesto da osećamo radost zbog buduće mogućnosti, svakodnevno potvrđujemo sebi da je još nemamo.
Tako želja, umesto izvora inspiracije, postaje izvor napetosti.
Želja i očaj nisu isto
Želeti nešto nije problem.
Želje nam pokazuju pravac. One bude pokretačku energiju, pomažu nam da zamislimo drugačiji život i prepoznamo šta nam je važno.
Problem nastaje kada se iza rečenice:
„Volela bih da se ovo ostvari“
krije sasvim druga poruka:
„Ne mogu da budem dobro dok se ovo ne ostvari.“
Tada želja prestaje da bude slobodna. Pretvara se u uslov za sreću.
Govoreći jezikom manifestacije, više nismo usmereni na ono što želimo, već na činjenicu da nam to nedostaje.
Želite ljubav, ali svakog jutra pomislite da ste sami.
Želite više novca, ali ceo dan osećate strah od troškova.
Želite novi posao, ali neprestano ponavljate koliko ne podnosite sadašnji.
Želite mir, a svakodnevno proveravate da li postoji novi razlog za brigu.
Na nivou reči tražite jedno. Na nivou osećanja iznova potvrđujete drugo.
Vaša dominantna poruka nije uvek ono što izgovarate
Možete sto puta ponoviti:
„Otvorena sam za ljubav.“
Ali ako duboko u sebi očekujete razočaranje, plašite se bliskosti ili verujete da dobri partneri ne postoje, afirmacija ostaje samo lepa rečenica.
Možete napraviti savršen kolaž budućeg života, ali ako se svaki put kada ga pogledate zapitate kada će se to više dogoditi, slika neće buditi radost. Budiće nestrpljenje.
Zato nije dovoljno pitati:
Šta želim?
Potrebno je pitati i:
Šta zaista osećam kada pomislim na to?
Da li osećate radost, poverenje i uzbuđenje?
Ili grč, strah, sumnju i pritisak?
Odgovor na ovo pitanje može vam reći mnogo više od spiska želja.
Prejaka želja često krije strah
Kada nešto grčevito želimo, iza toga se neretko krije strah da to nećemo dobiti.
Tada pokušavamo da kontrolišemo svaki detalj.
Tražimo rokove od života. Tumačimo svaki događaj kao znak. Upoređujemo se sa ljudima kojima se želja već ostvarila. Menjamo tehnike čim se rezultat ne pojavi dovoljno brzo.
Jednog dana pišemo afirmacije.
Drugog pravimo kolaž.
Trećeg slušamo meditaciju.
Četvrtog zaključujemo da ništa ne funkcioniše.
Problem nije u tome što smo pokušali različite tehnike. Problem je što smo ih koristili iz panike, a ne iz poverenja.
Ni najlepša meditacija neće nam doneti mir ako je koristimo kao hitnu intervenciju kojom pokušavamo da nateramo život da nas odmah posluša.
Manifestacija nije pasivno čekanje
Neki ljudi manifestaciju razumeju kao sedenje, zamišljanje i čekanje da se željeni rezultat pojavi pred vratima.
Ali šta ako vam život već šalje prilike, a vi ih ne primećujete jer čekate da dođu u tačno određenom pakovanju?
Možda želite novi posao, ali ne šaljete prijave.
Želite partnera, ali odbijate svaki poziv da izađete među ljude.
Želite više klijenata, ali mesecima ne govorite javno o svom radu.
Želite promenu, ali svakog dana birate isto.
Unutrašnji rad nije zamena za akciju. On treba da nam pomogne da akciju preduzmemo iz boljeg stanja, sa više jasnoće, poverenja i hrabrosti.
Možete podešavati jedra koliko želite, ali brod ipak mora da isplovi.
Da li ste spremni da primite ono što tražite?
Ovo pitanje ljudima često deluje čudno.
Naravno da su spremni. Zato to i žele, zar ne?
Ne uvek.
Želite više novca, ali niste spremni da preuzmete veću odgovornost, pregovarate o ceni ili upravljate većim iznosom.
Želite ozbiljnu vezu, ali niste spremni da budete ranjivi, napravite prostor za drugu osobu ili napustite odnos koji vas drži u prošlosti.
Želite javni uspeh, ali vas parališe pomisao da će ljudi procenjivati vaš rad.
Želite slobodu, ali vam je poznato nezadovoljstvo sigurnije od nepoznate promene.
Svesni deo vas govori: „Želim.“
Drugi deo šapuće: „Opasno je.“
Sve dok se ovaj unutrašnji sukob ne osvetli, možete imati utisak da vas život zaustavlja, iako deo kočnice držite sami.
Otpustiti ne znači odustati
Često čujemo da želju treba otpustiti.
Neki to razumeju kao poziv da prestanu da je žele. Drugi pokušavaju da je zaborave na silu, dok u sebi svakih pet minuta proveravaju da li su je konačno otpustili.
To nije otpuštanje. To je samo nova vrsta kontrole.
Otpustiti znači prestati da svoj mir vezujete za rok i način ostvarenja.
Možete želeti. Možete raditi. Možete zamišljati i planirati.
Ali ne morate svakog jutra otvarati rernu da proverite da li je kolač već gotov. Ako to budete stalno radili, samo ćete usporiti proces i izgubiti strpljenje.
Učinite ono što je do vas, a zatim se vratite svom životu.
Vaša želja ne treba da postane vaša jedina tema, jedini izvor uzbuđenja i jedini dokaz da život napreduje.
Vratite se u sadašnji trenutak
Jedna od najvećih zamki je ideja:
„Biću srećna kada…“
Kada pronađem partnera.
Kada zaradim određenu sumu.
Kada se preselim.
Kada smršam.
Kada rešim ovaj problem.
Tako život postaje čekaonica.
Sadašnjost koristimo samo kao hodnik kojim pokušavamo da stignemo do nekog budućeg dana u kojem ćemo sebi konačno dozvoliti da budemo dobro.
Ali ako svakog dana vežbate nezadovoljstvo, strah i nestrpljenje, teško ćete ih automatski isključiti kada cilj bude ostvaren. Verovatno ćete samo pronaći novi razlog za brigu.
Zato rad na manifestaciji nije samo rad na budućem rezultatu.
To je rad na tome ko postajete dok mu idete u susret.
Vežba: od želje do usklađenosti
Izaberite jednu želju koja vam je trenutno važna i odgovorite iskreno na sledeća pitanja.
1. Šta tačno želim?
Budite jasni. Ne pišite samo „želim ljubav“ ili „želim uspeh“. Opišite kakvo iskustvo želite da živite.
2. Šta verujem da će mi ta želja doneti?
Sigurnost? Slobodu? Prihvatanje? Mir? Dokaz da vredite?
Možda postoji način da deo tog osećanja počnete da gradite već danas.
3. Šta osećam kada pomislim na svoju želju?
Ne popravljajte odgovor. Samo ga primetite.
4. Čega se plašim u vezi sa njenim ostvarenjem?
Šta bi u vašem životu moralo da se promeni? Šta biste morali da napustite, naučite ili preuzmete?
5. Koji konkretan korak mogu da napravim?
Ne pitajte šta život treba da uradi. Pitajte šta je vaš deo posla.
6. Kako mogu danas da budem dobro i bez dokaza da se želja već ostvaruje?
Ovo pitanje nije odustajanje od želje. Ono vam vraća ličnu moć.
Energetska disciplina je važnija od povremenog oduševljenja
Lako je biti pun vere nakon inspirativnog predavanja, meditacije ili dobrog razgovora.
Teže je sačuvati kvalitetno unutrašnje stanje kada stignu računi, neočekivani problemi, tuđi komentari i sopstvene stare sumnje.
Zato je važna redovna praksa.
Kao što fizičku kondiciju ne stičemo jednim treningom, tako ni unutrašnju stabilnost ne gradimo jednom meditacijom. Potrebno je da se iznova vraćamo sebi, čistimo ono što nas opterećuje i podešavamo pažnju na pravac u kojem želimo da idemo.
Ne morate biti savršeno raspoloženi svakog dana. Ne morate potiskivati tugu, ljutnju ili strah i pretvarati se da je sve divno.
Važno je da emocije prepoznate, obradite i da im ne predate upravljanje svojim životom.
Čarolija počinje kada prestane prisila
Želja se najlakše pretvara u zdravu pokretačku snagu kada prestanemo da je držimo kao slamku spasa.
Tada možemo jasno da je vidimo, da je povežemo sa svojim vrednostima i da pravimo korake bez očajničkog proveravanja rezultata.
U programu Manifestuj kao Merlin radimo upravo na održavanju unutrašnje usklađenosti kroz lekcije, energetske vežbe, meditacije i podršku grupe. Ne okupljamo se da bismo bežali od stvarnosti, već da bismo joj prilazili sa više lične moći, vere i svesnosti.
Jer manifestacija nije pokušaj da silom kontrolišemo život.
To je proces u kojem menjamo sebe toliko duboko da postajemo spremni da prepoznamo, prihvatimo i živimo ono što smo nekada samo želeli.