„Ma, ništa mi nije. Sve je u redu.“
Rečeno kroz stisnute zube, uz zalupljena vrata ormarića. Znate i sami da ništa nije u redu.
Dobro došli u svet pasivne agresije. Svet u kome se niko ne svađa, a svi su ljuti.
Šta je pasivna agresija
Pasivna agresija je izražavanje besa na posredan način. Osoba je ljuta, ali to ne kaže. Umesto toga, „kaže“ ponašanjem.
Najčešća lica pasivne agresije:
- ćutanje danima, uz tvrdnju da se ništa nije desilo
- „zaboravljanje“ onoga što ste zamolili, ali samo onoga što je vama važno
- sarkazam upakovan u šalu: „Bravo, baš si se potrudila“
- kašnjenje, odugovlačenje, posao urađen namerno napola
- pohvala sa žaokom: „Lepo izgledaš, za svoje godine“
Zašto to ljudi rade? Najčešće zato što su naučili da je otvoreno izražen bes opasan. Da će biti kažnjeni, odbačeni, manje voljeni. I tako bes ne nestaje, već samo pronalazi sporedna vrata.
Nažalost, svi smo ponekad tu
Budimo iskreni. Ko od nas nije bar jednom „kaznio“ partnera ćutanjem? Ili uzdahnuo dovoljno glasno da ga cela kancelarija čuje?
To nas ne čini lošim ljudima. Ali nas čini ljudima koji nisu naučili da kažu šta im smeta. A to je VEŠTINA koja se uči.
Kako da odgovorite bez svađe
Kada se nađete pred pasivnom agresijom, prirodno je da poželite ili da je ignorišete ili da „eksplodirate“. Ni jedno ni drugo ne pomaže. Ignorisanje je hrani, a eksplozija vam daje ulogu krivca.
Evo četiri koraka:
- IMENUJTE PONAŠANJE, NE OSOBU. Ne „Ti si pasivno agresivan“, već „Primećujem da danas ćutiš i da su vrata ormarića bila glasnija nego obično.“
- PONUDITE OTVORENA VRATA. „Ako te nešto muči, voljna sam da čujem.“ Bez pritiska i bez saslušavanja.
- NE PRIHVATAJTE ŠALU KAO ŠTIT. Na sarkazam možete mirno odgovoriti: „Ne znam da li je to bila šala. Ako ti nešto smeta, reci mi direktno.“
- DRŽITE SE DOGOVORA. Ako je reč o „zaboravljenim“ obavezama, dogovor zapišite i proveravajte. Dobra volja nije dovoljna tamo gde ponašanje stalno izmiče.
Ovo nije ništa drugo do asertivnost na delu. O tome kako se gradi, pisala sam u tekstu Asertivna komunikacija: definicija, tehnike, primena.
A šta ako ste vi ti koji ćute?
Onda je ovaj tekst još važniji za vas.
Pre nego što sledeći put zaćutite, uradite jednu malu vežbu koju zovem GENERALNA PROBA. Kad ste sami, zatvorite oči, zamislite osobu ispred sebe i naglas joj recite sve što vas muči. Sve. I ono što se nikada ne biste usudili da kažete uživo.
Posle toga, pravi razgovor će biti mnogo mirniji. Jer ste već ispraznili emociju, a ostavili poruku.
Ne zaboravite: nerešen bes ne nestaje. On čeka. I obično se pojavi u najgorem trenutku, kao konflikt koji niko nije video da dolazi.
I za kraj, pitanje za vas: kome ste poslednji put rekli „ništa mi nije“, a nije bilo tako?
Ako želite ne samo da saznate kako da izađete na kraj sa ovim, već i sa mnoštvom drugih komunikacijskih izazova, prijavite se za Ultrakoučing komunikacijske veštine.
Srdačno vaša,
Olivera Ptica
Najčešće postavljana pitanja
Koji su primeri pasivne agresije?
Ćutanje uz tvrdnju da je sve u redu, namerno „zaboravljanje“, sarkazam upakovan u šalu, odugovlačenje i pohvale sa skrivenom kritikom.
Kako odgovoriti na pasivnu agresiju na poslu?
Mirno opišite ponašanje koje primećujete, ponudite razgovor i zapisujte dogovore. Ne ulazite u raspravu oko namere, držite se činjenica.
Da li je ćutanje u vezi oblik pasivne agresije?
Jeste, kada se koristi kao kazna. Ćutanje da biste se smirili pa razgovarali je zdravo. Ćutanje danima da bi drugi „shvatio sam“ nije.