Milena je tri godine vukla brata iz dugova. Pozajmice, razgovori do ponoći, molbe, obećanja. On je i dalje u dugovima. Milena je sada i u dugovima i bez snage.
Zvuči poznato? Možda ne baš sa bratom. Možda sa partnerom, prijateljicom, koleginicom kojoj stalno „pomažete“ da sredi život. A ona ga ne sređuje.
Kada pomoć prestane da bude pomoć
Pomagati je lepo. Ali postoji tačka posle koje pomoć prestaje da bude dar i postaje teret. I to teret za oboje.
Dokle god je druga osoba pozvala našu ruku i hvata se za nju, mi pomažemo. Kada ruku nudimo uporno, a druga strana je odguruje, mi više ne pomažemo. Mi SPASAVAMO.
A ono što je najčudnije: osoba koju spasavamo najčešće ne želi da bude spasena. Bar ne na naš način.
Nažalost, mnogi od nas se tu prepoznaju
Pogledajte sebe iskreno:
- Da li se osećate krivo kada nekome ne pomognete, čak i kada vas niko nije pitao?
- Da li znate bolje od drugih šta je za njih dobro?
- Da li vam je lakše da rešavate tuđe probleme nego svoje?
- Da li se posle „pomaganja“ osećate prazno, iskorišćeno ili ljuto?
Ako ste rekli „da“ makar dva puta, vreme je da se zapitate nešto neprijatno.
Kojem delu sebe pokušavate da pomognete?
U knjizi „Ostvari svoj cilj u 10 koraka“ napisala sam jednu rečenicu koju i danas smatram ključnom: kada pokušavamo da pomognemo nekome ko ne želi našu pomoć, ne činimo to zbog njega, već zbog sebe.
Dobro ste pročitali.
Često u toj osobi prepoznajemo deo sebe sa kojim ne želimo da se suočimo. Svoju bespomoćnost. Svoj strah. Onu devojčicu ili onog dečaka kome niko nije pomogao kada je trebalo. I lakše nam je da menjamo njih, nego da se pozabavimo sobom.
Zato vas molim da stanete pred ogledalo i upitate se: „Kojem delu sebe pokušavam da pomognem, pokušavajući da pomognem toj osobi?“
Ako ste dovoljno hrabri, odgovor će stići.
Spasilac, žrtva i progonitelj
Spasilac retko ostaje spasilac. Kada mu trud nije cenjen, prelazi u ulogu žrtve („Sve sam ti dala!“), a odatle je samo korak do uloge progonitelja („Nikad nećeš ništa postići!“). Tako se vrtimo u krug, poput hrčka u točku, a odnos se troši.
Mnogi toksični odnosi rastu upravo iz ovog kruga. O tome sam pisala u tekstu Toksična veza: morate da znate ovo.
Tri koraka iz uloge spasioca
- ČEKAJTE POZIV. Onaj ko želi savet, sam će ga tražiti. Do tada, slušajte.
- PITAJTE, NE REŠAVAJTE. Umesto „Uradi ovako“, recite „Šta ti misliš da bi moglo da pomogne?“ Tako mu vraćate i problem i snagu da ga reši.
- VRATITE ENERGIJU SEBI. Sve što ste ulagali u tuđe živote, uložite u sopstveni cilj. Ne iz sebičnosti, već iz zdravog razuma.
Ne zaboravite: ako vas neko uporno vuče u svoj mrak, a vi pristajete da uđete samo da bi se on bolje osećao, to govori više o vašoj slabosti nego o snazi. Takvi odnosi umeju da isisaju i poslednju kap energije, a o tome kako da se branite pisala sam u tekstu o energetskim vampirima.
I za kraj, pitanje za vašu svesku ličnog razvoja: koga biste danas mogli da pustite da sam pronađe svoj put?
Ako želite da izađete iz ovog obrasca i naučite da gradite odnose u kojima niko nikoga ne spasava, prijavite se za Ultrakoučing životne veštine.
Srdačno vaša,
Olivera Ptica
Najčešće postavljana pitanja
Šta je sindrom spasioca?
To je obrazac u kome osoba stalno pokušava da reši tuđe probleme, često bez poziva, i oseća krivicu kada to ne uradi, a pritom zanemaruje sopstvene potrebe.
Kako da pomognem nekome, a da ga ne spasavam?
Pomozite tek kada vas pozove, pitajte šta mu treba umesto da rešavate umesto njega i ostavite mu odgovornost za odluke.
Zašto se posle pomaganja osećam iscrpljeno?
Zato što ulažete energiju u nešto za šta druga strana nije spremna. Kada nema razmene, nema ni punjenja, ostaje samo trošenje.