Odgovori na pitanja čitalaca magazina „Ona“
Miličina priča
- Nema šanse da ga pogledam u oči i to mu kažem… – snuždeno kaže Milica. – Ne znaš ti njega.
- Da li to znači da ćeš ipak odustati od svojih planova?
- Ne, nikako… Sada sam sigurnija nego ikada da to želim celim svojim bićem.
- Kada ćeš mu onda saopštiti svoju odluku?
- Uh! Pretrnem od straha pri pomisli na njegovu reakciju.
- Šta misliš, kakva će biti?
- Šta ti misliš, kako može da reaguje vlasnik jedne od najvećih fabrika sokova na Balkanu na saopštenje da njegova jedinica neće naslediti njegov biznis jer je do ušiju zaljubljena u arhitekturu?
- Pa dobro, šta ćeš onda da uradiš?
- Ništa. Moram prvo da se saberem, da sačekam da me prođe ovaj strah…
- Teško da će te tek tako proći. U stvari, jedini način da ga pobediš je da uradiš upravo to čega se plašiš.
- Ne zaboravi, mi pričamo o čoveku kojem se niko ne usuđuje da kaže „ne“! Ili bar ja nisam toliko hrabra.
- Varaš se ako misliš da hrabri ljudi ne osećaju strah. Svi ga osećamo. Samo je pitanje šta ćemo sa njim da uradimo, da li ćemo odustati ili učiniti ono što želimo uprkos strahu?
KAKO STRAH NASTAJE, A KAKO NESTAJE
Strah je najčešći razlog zbog kojeg ljudi odustaju od svojih snova i u životu postignu daleko manje nego što su mogli. Ljudi se plaše raznih stvari, a najviše promene. Kada se radi o bliskim odnosima, najčešće se plašimo da ćemo nekoga povrediti ili da će neko povrediti nas. Očigledno, ovo je bio Miličin slučaj.
Ono što strah čini tako podmuklim jeste to što je on, čak i kada nema realnih osnova, vrlo postojan. Još ako mu dozvolimo da se udruži sa rasplamsalom maštom, posledice mogu biti nesagledive – izgubljene bitke, nezadovoljavajući odnosi, fizičke i psihičke bolesti… A da ne pominjemo sve one divne stvari koje zauvek propustimo jer smo se pred ovom preprekom zaustavili umesto da je preskočimo. Kada bolje razmislimo, strah je čovekov neprijatelj br. 1. Zato, jedino mudro pitanje koje možemo sebi postaviti nije kako da ga izbegnemo već kako da ga prevaziđemo. Odgovor se može sažeti u jednu reč – AKCIJA.
NIKO SE NE RAĐA KAO HEROJ
Kao prvo, važno je znati da se niko ne rađa kao supermen. Hrabrost je nešto što se gradi tokom celog života. Princip je uvek isti: Svaki put kada izbegnemo da uradimo nešto čega se plašimo, produbili smo strah i postali za nijansu nesigurniji. Svaki put kada uradimo nešto čega smo se plašili, povećali smo svoje samopouzdanje. Nadam se da roditelji koji ovo sada čitaju shvataju koliko greše kada prezaštićuju svoju decu i otimaju im prilike za lični rast. Isti princip važi i u svetu odraslih: Svaka PASIVNOST uvećava strah, a svaka AKCIJA ga eliminiše.
TRI KORAKA ZA PREVAZILAŽENJE STRAHA
- PRVI KORAK: Utvrdite čega se plašite.
Ovo nije uvek tako lako kao što izgleda, jer se često iza jednog straha krije drugi. Stoga prvo upitajte sebe: Šta me plaši? A potom nastavite da postavljate pitanje »I šta bi onda bilo? I šta onda?«…Nastavite da postavljate isto pitanje, sve dok ne dođete do suštine svog straha. U ovom trenutku, strah sada već počinje da gubi snagu, jer se mrak neznanja smanjuje, a svetlost istine pojačava.
- DRUGI KORAK: Pomirite se sa najgorim.
Potom se upitajte šta je najgore što u konkretnom slučaju može da vam se desi i unapred se pomirite sa tim. Budite poput samuraja čija moć potiče od činjenice da se svaki put kad krenu u borbu unapred pomire sa smrću. U svakodnevnom životu, obično ne moramo da platimo ovako visoku cenu.. Ono što se obično desi je da padnemo, posle nekog vremena ustanemo i nastavimo dalje.
- TREĆI KORAK: Uradite baš to čega se plašite.
Kada ste sve ovo razmotrili i zaključili da je vaša odluka ispravna, prosto, učinite to, bez daljeg premišljanja i pothranjivanja već postojećih strahova. Kada to učinite, momentalno ćete osetiti skok samopouzdanja, bićete ponosni na sebe jer ste još jednom proširili granice svojih moći. Možda ćete čak doći i do zaključka da realnog razloga za toliki strah nije ni bilo.