Isečak iz knjige OSTVARI SVOJ CILJ (Izdavač „Laguna“)
Biranje cilja po svojoj meri veoma podseća na kupovinu adekvatnih cipela ili odeće. Procedura je manje-više ista. Nešto lepo nam privuče pažnju. Poželimo da to imamo. Onda se pitamo da li je to za nas, da li odgovara našoj prirodi, godinama, imidžu… I na kraju proveravamo da li nam odgovara veličina. Ako je broj manji nego što bi trebalo, osećaćemo se neudobno, sputano… Ali ako je broj preveliki, delovaćemo sebi neugledno, možda čak i patetično. Jednom rečju, makar se radilo i o najlepšim cipelama, odeći, ili cilju… ništa ne vredi ako nije po našoj meri. Cilj ne sme biti ni previše mali da nas sputava, ali ni previše veliki da »šljapće« poput maturskog odela pozajmljenog od starijeg, krupnijeg brata.
Ipak, šta raditi ako nam neki cilj i dalje izaziva ushićenje a ipak ga smatramo previše krupnim zalogajem? Učinićemo sa njim upravo ono što bismo i sa zalogajem – ustinićemo ga na nekoliko podciljeva na koje, dokle god ih ostvarujemo, gledamo kao na glavne. Ovaj fokus na nešto za šta verujemo da je ostvarljivo oteraće strahove i ojačati motivaciju. A onda, kada ostvarimo prvi cilj u nizu, usredsredićemo se na sledeći, pa na sledeći… Na ovaj način možemo samo da dobijemo. Ili ćemo, pokušavajući da dosegnemo mesec, dotaći zvezde, ili ćemo doseći i sam mesec jer smo tokom ostvarivanja podciljeva razvili samopouzdanje veštine neophodne za ostvarivanje poslednjeg cilja u nizu koji nam je na početku delovao neostvarljivo.
Setite se opet svog cilja. Zamislite ga kao već ostvarenog i postavite sebi ova pitanja:
– Kako mi se ovo sviđa? Da li mi igraju leptirići? Da li je ovaj cilj dovoljno izazovan da me pokrene? Da li jedva čekam da ga ostvarim?
Zastanite I sačekajte jasan odgovor. Potom pređite na sledeća pitanja:
– Da mi se ovaj cilj možda čini prevelikim? Da li mogu da poverujem u njegovo ostvarenje? Da li smatram da ga možda treba podeliti na niz manjih, lakše ostvarljivih? Ako treba, učinite to.
Sada ste već pouzdano skrojili cilj po svojoj meri. Čestitam!
